Zdravlje:

Hepatitis C

Sta treba da znate o hepatitisu C

Jos je poznat pod imenom „tiha epidemija“. Milioni ljudi imaju tu bolest, ali mnogi od njih toga nisu svesni, zato sto mozda nisu iskusili njene simptome cak i decenijama posle inficiranja. To je veliki razlog za testiranje i terapiju, ako je neophodna.

Primera radi, po istrazivanjima Americkog Nacionalnog Instituta za Zdravlje, oko 1.8% americke populacije (ili oko 3.9 miliona Amerikanaca) zarazeno je virusom hepatitisa C.

„Hepatitis“ je latinska rec i znaci „upaljena jetra“. Upalu jetre cesto izaziva virus. Dok veliki deo virusa moze da pogodi jetru sireci se kroz telo (na primer, infektivni mononukleozni virus), virusi hepatitisa napadaju jetru kao svoju primarnu metu. Postoji 5 tipova hepatitisa, ali samo 3 su cesta: A, B i C. Hepatitis C je najcesca hronicna infekcija koja se prenosi putem krvi u SAD.

Svi virusni oblici hepatitisa mogu se preneti sa osobe na osobu, mada nacini prenosenja mogu biti razliciti kod svakog oblika. Hepatitis A moze da se prenese preko zagadjene hrane i vode, a B i C preko kontakta krvlju. Jedna ista osoba moze biti inficirana sa vise tipova hepatitisa.

Zbog rizika od dodatnog ostecenja jetre, osobe sa hepatitisom C trebalo bi da razmisle o primanju vakcine protiv hepatitisa A i B. Za razliku od nje, ne postoji vakcina protiv hepatitisa C.

Sta je hepatitis C

Kod vecine ljudi koji su zarazeni virusom hepatitisa C razvija se hronicni hepatitis C. Infekcija postaje hronicna zato sto telesni imuni sistem nije u stanju da joj se odupre.

Mozda mislite da bi takvo oboljenje ucinilo da se vremenom osecate sve bolesnijim. Medjutim, kod velikog broja ljudi, hepatitis C je asimptomaticno oboljenje - to znaci da se kod njih simptomi nece pojaviti godinama posle inficiranja. Niko Vam sada ne moze reci da li cete imati simptome u buducnosti.

Evo najinteresantnijeg dela: odsustvo simptoma ne znaci da ce hepatitis C prestati da napada jetru. Virus moze da ostane aktivan u telu, bez izazivanja prepoznatljivih simptoma. U stvari, neki ljudi nemaju simptome, kojih bi mogli da budu svesni, sve dok ne dodje do ozbiljnog ostecenja jetre.

 

Koji su simptomi hepatitisa C

Hepatitis C se ispoljava na razlicite nacine. A moze da se desi da se simptomi uopste ne pojave. Simptomi hronicnog hepatitisa C ne moraju uopste da postoje sve do uznapredovale faze oboljenja jetre. Takodje je moguce imati simptome, a u isto vreme minimalna ostecenja jetre. Zato su analize - kao sto su analiza nivoa enzima u krvi i druge analize krvi, ultrazvuk ili biopsija jetre – veoma vazni.

Zapamtite: to kako se osecate ne podudara se uvek sa ozbiljnoscu Vase bolesti. Ako odlucite da cekate da se simptomi pojave pre nego sto zapocnete terapiju, Vasa jetra bi mogla da bude vec ozbiljno ostecena.

Evo nekih, ali ne i svih simptoma hronicnog hepatitisa C:

- Zamor
- Simptomi nalik na simptome gripa: groznica, zimljivost, bol u misicima i zglobovima i glavobolja
- Mucnina, averzija prema odredjenim vrstama hrane, neobjasnjiv gubitak tezine
- Psihicki poremecaji, ukljucujuci i depresiju
- Osetljivost abdomena
- Zutica.

Ovi i drugi simptomi mogu biti povezani sa bolescu. Mnogi od njih takodje se pojavljuju kao nezeljeni efekti terapije.

Kako hepatitis C moze da utice na jetru

Jetra je najveci organ u telu. Nalazi se na gornjoj desnoj strani abdomena, a ponasa se kao filter koji odstranjuje toksine (stetne supstance) i suvisne materije iz krvi. Zdrava jetra procisti oko 540 litara krvi dnevno.

Jetra takodje cuva hranljive sastojke, kao sto su odredjeni vitamini, minerali i gvozdje i ima vaznu ulogu u stvaranju i kontrolisanju odredjenih hemikalija i proteina u telu, kao sto su holesterol, hormoni i seceri. Ona pomaze u varenju hrane, tako sto proizvodi supstancu koja se zove zuc, koja se cuva u zucnom mehuru.

Virus hepatitisa C napada celije jetre i koristi ih kao domacina za sopstvenu reprodukciju. Kada telo pokusa da se odupre virusu, ono salje limfocite (vrsta belih krvnih celija) u jetru, sto rezultira upalom (oticanjem). Upala je uobicajena reakcija tela na infekciju, ali tokom vremena i preko odredjenih hemikalija koje ispustaju limfociti, ona moze da osteti celije jetre.

Kada dodje do ostecenja celija jetre, one ne mogu normalno da funkcionisu i moze doci do njihovog odumiranja. Neke od njih mogu se oporaviti, ali veca ozleda moze da izazove fibrozu (nagomilavanje nefunkcionalnog, degenerisanog tkiva) jetre. Fibroza usporava sposobnost jetre da cirkulise krv i odstranjuje toksine.

Terapija moze da pomogne u sprecavanju daljeg ostecenja jetre ili da uspori napredovanje bolesti. Medjutim, sto se terapija duze odlaze, veca je verovatnoca za pojavu znacajnih i trajnih ostecenja jetre.

Tokom vremena, ocvrslo degenerisano tkivo moze da zameni velike kolicine normalnog tkiva jetre. Ova bolest, koja se zove ciroza, ozbiljno ometa sposobnost jetre da funkcionise. To rezultira nemogucnoscu slobodnog protoka krvi kroz jetru, pa moze doci do njenog vracanja u slezinu, a to moze opet dovesti do unistenja zdravih krvnih celija. Uz to, jetra mozda nece biti u stanju da proizvede dovoljno zuci, koja moze da pomogne u obradi hranljivih sastojaka, kao sto su vitamini A, D, E i K i vecina masnoca.

Ako je Vasa jetra ostecena, postoje neki vazni koraci koje morate preduzeti, da biste neostecene celije odrzali sto zdravijim.

- Izbegavajte alkohol. Jetra tretira alkohol kao otrovnu supstancu i radi na tome da ga izbaci. Kod osoba sa hepatitisom C, alkohol znatno povecava ostecenje jetre. Posebno je vazno izbegavati istovremenu upotrebu alkohola i acetaminofena (sredstvo za ublazavanje bola), posto ona moze da izazove dodatna ostecenja jetre.
- Jedite zdravu hranu. Kada je jetra ostecena, telo ne dobija dovoljno hranljivih sastojaka i zato se mozete osecati umornim ili slabim. Takodje moze doci do gubitka apetita. Zato je vazno da zadovoljite dnevne nutricione potrebe, da biste mogli da odrzite telesnu tezinu i energetske nivoe.
- Pijte puno vode. Ona je od velike vaznosti za sve telesne funkcije. Voda potpomaze izbacivanje toksina i obradu vaznih hranljivih sastojaka. Pijenje vecih kolicina tecnosti takodje moze da ublazi nezeljene efekte terapije.
- Smanjite so u ishrani. Kada su u pitanju ozbiljna ostecenja jetre, salju se signali u bubrege, sto dovodi do toga da oni zadrzavaju i so i vodu. So se ponasa kao sundjer, zbog cega dolazi do nagomilavanja tecnosti u organizmu. Ishrana sa malo soli moze da pomogne u smanjenju nagomilavanja tecnosti.
- Vakcinisite se protiv hepatitisa A i B. Kod osoba sa hepatitisom C, inficiranje drugim tipom hepatitisa moze da izazove dalja ostecenja jetre. Mada ne postoji vakcina protiv hepatitisa C, jednostavna serija injekcija moze da zastiti vecinu ljudi od inficiranja virusom hepatitisa A i B.

Iako hepatitis C moze dovesti do degenerisanja i upale jetre, terapija obicno pomaze. Cak i ako ona ne oslobodi organizam od virusa u potpunosti, moze da potpomogne ublazavanje upale i da poboljsa celokupno stanje jetre.

Kako se dobija hepatitis C

Virus hepatitisa C (HCV) prenosi se preko kontakta sa zarazenom krvlju. Uobicajeni nacini prenosenja podrazumevaju ubrizgavanje nezakonitih droga (na primer, deljenjem igala), transfuzije krvi (pre 1992.), nezgode sa ubodima iglom medju zdravstvenim radnicima i bili koji drugi kontakti krv-na-krv, kao sto se moze desiti tokom seksualne aktivnosti. Svaki od ovih nacina prenosenja opisan je detaljno u narednom delu teksta. Posto se hepatitis C cesto ne dijagnostikuje niz godina posle inficiranja, nekada se tesko moze odrediti tacan dogadjaj koji je izazvao infekciju.

 

Ako ne znate kako ste dobili hepatitis C, niste jedini. Oko 30% ljudi sa hronicnim hepatitisom ne zna kako se zarazilo virusom. Mozda se necete setiti medicinske procedure koja je mogla biti povezana sa infekcijom. Infekcija je mozda izazvana neprimecenom ili zaboravljenom izlozenoscu neke rane ili posekotine. Istrazivaci ovo nazivaju “sporadicnom” infekcijom.

Na mnogo nacina, jednostavno nije ni vazno kako ste se inficirali:
- Vase telesno dozivljavanje bolesti nece se mnogo razlikovati ako ste zarazeni “rizicnim ponasanjem” ili ako se zarazite preko transfuzije krvi ili nezgode na radnom mestu.
- Poruka je ono sto vec znate: treba izbegavati svako rizicno ponasanje, a nesterilne igle treba da se bace, sto je moguce opreznije.
- Cilj Vaseg zdravstvenog tima je da Vam pomogne da se oporavite. Oni se ne koncentrisu na Vasu proslost, vec na terapiju i na to, kako da poboljsate svoje buduce zdravlje.

Nacini prenosenja hepatitisa C:

1. Transfuzije krvi. Do pocetka 1992. godine testovi za otkrivanje virusa hepatitisa C u doniranoj krvi nisu postojali. Pre toga, mnoge infekcije nastajale su usled odredjenih medicinskih oboljenja ili procedura, koje su zahtevale doniranu krv ili krvne sastojke (kao sto su konzervirane krvne celije ili krvne plocice).
2. Nezgode sa ubodima iglom medju zdravstvenim radnicima. Ovakve povrede mogu se pojaviti usled rukovanja potkoznim iglama, iglama za vadjenje krvi ili iglama koje se upotrebljavaju za povezivanje intravenoznih prenosnih sistema. Ove nezgode obicno se desavaju kada osoblje skida poklopac sa igle ili kada se igle ne odlazu po propisu. Takodje postoji i rizik od infekcije usled povrede koja je prisutna u toku premestanja telesnih tecnosti iz jedne posude u drugu.
3. Upotreba nelegalnih droga. U danasnje vreme, koriscenje zajednickih igala za upotrebu droge najcesci je nacin za prenosenje virusa hepatitisa C. Mada ucestala upotreba zajednickih igala znatno povecava sanse za dobijanje virusa, ljudi se mogu zaraziti i povremenim eksperimentisanjem sa injekcijama droge, pa cak i posle samo jedne upotrebe.

 

Ostali kontakti krv-na-krv:
Bilo koja druga aktivnost koja podrazumeva ovakav kontakt moze dovesti do inficiranja hepatitisom C. Primeri za to su:
- Akupunktura, pirsing tela ili elektroliza nesterilisanim ili nepravilno ociscenim iglama
- Tetoviranje iglama koje nisu sterilisane ili su umocene u zarazeno mastilo
- Zajednicko koriscenje nekih intimnih predmeta (brijaca, cetkica za zube, grickalica za nokte ili turpija), kao i drugih predmeta iz domacinstva koji mogu na sebi sadrzati krv. Ti predmeti mogu doci u dodir sa malim kolicinama krvi, koje cak i ne moraju da budu vidljive.
- Nezgode koje se desavaju u zdravstvenoj ili nekim drugim profesijama: radnici protivpozarne, policijske ili hitne medicinske sluzbe, kao i doktori i medicinske sestre, takodje su pod rizikom
- Prenosenje bolesti sa majke na nerodjeno dete
- Prenosenje tokom terapije dijalizom
- Kontakt krv-na-krv tokom seksualnog odnosa izmedju inficiranog i neinficiranog partnera. U ovom kontekstu, menstrualna krv trebalo bi da se tretira kao bilo koja druga vrsta krvi. Rizik od prenosenja seksualnom aktivnoscu nije preciziran, ali smatra se da je prilicno nizak. Rizik od prenosenja iznosi manje od 3% u monogamnim vezama.
- Intranazalna upotreba kokaina preko zajednickih slamki ili drugih sredstava za “usmrkivanje” kokaina moze dovesti do kontakta krv-na-krv preko nosnih cireva ili ogrebotina.

Istine i zablude o hepatitisu C

Zabluda:
Da je hepatitis C stvarno stetan za moje zdravlje, osetio/la bih simptome.
Istina:
Simptomi hepatitisa C su uglavnom blagi ili potpuno odsutni kod oko 80% ljudi koji ga imaju; uprkos tome sto oni nemaju simptome, ostecenja jetre svejedno mogu postojati.

Zabluda:
Da imam hepatitis C, znao/la bih kako sam ga dobio/la. Samo ljudi koji imaju istoriju rizicnog ponasanja treba da se testiraju.
Istina:
30% ljudi sa hepatitisom C ne zna kako ga je dobilo. A svako ko zeli da se testira i informise, trebalo bi da za to dobije priliku.

Zabluda:
Posto je hepatitis C dugotrajna bolest, terapija ce biti isto tako efikasna ako sacekam sa njenim zapocinjanjem.
Istina:
Pacijenti koji ranije pocnu sa terapijom, imace bolju reakciju na nju.

Zabluda:
Hepatitis C nije tako cest kao HIV.
Istina:
Sada je HCV u nekim zemljama mnogo cesci nego HIV.

Zabluda:
Samo ljudi koji se vec dugo drogiraju imaju visok rizik od hepatitisa C.
Istina:
Upotreba droga, cak samo nekoliko puta, i to pre mnogo godina, takodje je veliki rizik za dobijanje hepatitisa C.

Zabluda:
Nezeljeni efekti propisane terapije uvek su gori nego sama bolest.
Istina:
Mada nezeljeni efekti terapije mogu biti surovi, mnogi pacijenti smatraju da su podnosljivi. Takodje, ozbiljni nezeljeni efekti ne javljaju se kod svakoga.

Zabluda:
Intravenozni interferon mora da se uzima tri puta nedeljno.
Istina:
On se, kao standardna terapija, uzima jednom nedeljno.

Zabluda:
Samo oko 40% ljudi pozitivno reaguje na terapiju.
Istina:
Reakcije su znatno bolje za neke tipove pacijenata. Cak i ako terapija ne oslobodi telo od virusa u potpunosti, moze da doprinese smanjenju upale i da poboljsa celokupno zdravlje jetre.

Zabluda:
Ako su enzimi jetre normalni, bolest je pod kontrolom.
Istina:
Mada se oni cesto testiraju i mogu biti korisni u mnogim situacijama, samo nivoi enzima jetre nisu najpreciznija analiza napredovanja bolesti.

Zabluda:
Terapija nije delotvorna kod pacijenata afro-americkog porekla.
Istina:
Nove terapije pokazale su ohrabrujuce stope reakcije kod ovih pacijenata.

Zabluda:
Ako je nivo virusa hepatitisa C u krvi nizak, bolest nije tako ozbiljna.
Istina:
Kolicina virusa sama ne daje jasnu sliku napredovanja bolesti i zdravlja jetre.

HIV i HCV

Jedna od cetiri osobe sa HIV-om ima hepatitis C. Zajednicka infekcija virusima HIV i HCV je cesta, zato sto se prenose na slican nacin: izlozenoscu zarazenoj krvi. Za razliku od HIV-a, hepatitis C retko se prenosi seksualnom aktivnoscu. Ipak, razliciti tipovi ljudi razlicito su i podlozni mogucnosti da dobiju obe infekcije:

- Istovremena infekcija HIV-om i HCV-om cesta je kod ljudi koji se inficiraju preko drogiranja pomocu igle.
- Istovremena HIV/HCV infekcija takodje je cesta kod osoba sa hemofilijom, koje su primile koncentrate za zgrusavanje krvi (pre 1987.)
- Za osobe inficirane HIV-om preko seksualne aktivnosti, istovremena infekcija HCV-om je isto tako uobicajena kao sto bi bila i za bilo koga drugog.