Zdravlje:

Vitiligo

Vitiligo je stanje u kojem koza gubi melanin, pigment koji definise boju koze, dlaka i ociju. Ako celije koje proizvode melanin "uginu" ili ne proizvode vise melanin, bele fleke nepravilnih oblika, koje se polako povecavaju, pojavice se na Vasoj kozi.

Vitiligo obicno pocinje kao mali deo bez pigmenta, koji se siri i postaje veci tokom vremena. Ove promene na kozi mogu rezultirati stresom i zabrinutoscu za izgled.

Ne postoji lek za vitiligo. Cilj terapije je da spreci ili uspori napredovanje depigmentacije i, ako zelite, pokusaj da se nesto boje vrati u Vasu kozu.

Znaci i simptomi

Glavni znak vitiliga je gubitak pigmenta, koji dovodi do pojave mlecno-belih fleka (depigmentacija) na kozi. Drugi, manje uobicajeni znaci, su:

- Prerana pojava sede ili sive kose, obrva, trepavica ili brade
- Gubitak boje na tkivima koja oivicavaju unutrasnjost usta (sluzave membrane)
- Gubitak ili promena boje unutrasnjeg sloja ociju (retina)

Iako se vitiligo moze pojaviti na bilo kom delu tela, depigmentacija obicno pocinje na delovima izlozenim suncu, kao sto su sake, stopala, ruke, lice i usne. Vitiligo se obicno pojavljuje u tri vida:
1. fokalni - depigmentacija je ogranicena na jednu ili nekoliko oblasti na telu
2. segmentivni - gubitak boje pojavljuje se na samo jednoj strani tela
3. generalni - nedostatak pigmenta po celom telu

   

Mada moze da se pojavi u svakom dobu, obicno se javlja izmedju 20. i 30. godine. Bele fleke mogu poceti da se javljaju na licu, iznad ociju, ili na vratu, pod pazuhom, na laktovima, genitalijama, sakama ili kolenima. Cesto su simetricne i mogu se prosiriti po celom telu. Ovaj poremecaj pogadja oba pola i sve rase ravnomerno.

Vecina ljudi sa vitiligom je inace zdrava i ima normalnu teksturu koze i osetljivost. Ipak, ovo stanje moze biti vise uobicajeno kod osoba sa odredjenim autoimunim bolestima - bolesti kod kojih imuni sistem reaguje protiv organa ili tkiva sopstvenog organizma - kao sto su Adisonova bolest, nedostatak vitamina B-12 (perniciozna anemija), ili poremecaj u radu stitne zlezde (hipertireodizam i hipotireodizam).

Prirodni tok vitiliga tesko je predvideti. Nekada fleke prestanu da se stvaraju bez terapije. U drugim slucajevima, gubitak pigmenta moze da zahvati veci deo koze.

Uzroci

Koza se sastoji od tri sloja - epidermis, dermis i potkozno tkivo. Spoljasnji sloj je epidermis. Melanin, pigment koji odredjuje boju koze, dlaka i ociju, proizvodi se u epidermisu. Melanin daje boju kozi i pomaze u njenoj zastiti od ostecenja izazvanih ultraljubicastim zracenjem.

Ljudi svih rasa radjaju se sa priblizno istim brojem celija pigmenta (melanocita). Brzina kojom se zrnca melanoma stvaraju u ovim celijama i njihova koncentracija u epidermisu nasledjuju se i glavni su faktori u razlici boje koze. Kada se melanin ne proizvodi, to mesto prelazi u belu fleku. Kada se ta fleka prosiri, razlog moze biti vitiligo.

 

Tacan uzrok vitiliga nije poznat. Postoje teorije o tome sta ga uzrokuje. Moze nastati usled poremecaja imunog sistema. Nasledje moze biti faktor, posto moze postojati povecan broj slucajeva u okviru jedne porodice. Neki ljudi prijavili su pojedinacne dogadjaje, kao sto su opekotine od sunca ili emocionalni stres, kao pokretace ove bolesti. Ipak, ni jedna od ovih teorija nije dokazana kao definitivan uzrok vitiliga.

Kada da potrazite medicinski savet?

Ako Vas doktor sumnja da imate vitiligo, pitace Vas za Vasu medicinsku istoriju. Vazni faktori u njoj su:
- porodicna istorija vitiliga
- osip, opekotina od sunca ili druge kozne traume na mestu vitiliga dva do tri meseca od pocetka depigmentacije
- prerano sedenje kose (pre 35. godine)
- stres ili fizicko oboljenje

 

Doktor ce morati da zna da li iko u Vasoj porodici ima ili je imao autoimune bolesti, da li ja Vasa koza osetljiva na sunce i sl. On ce Vas pregledati, da bi iskljucio druge medicinske probleme ili stanja koze, kao sto su dermatitis ili psorijaza. Mozda ce uzeti uzorak (biopsija) pogodjene koze. Takodje moze uzeti i uzorak krvi, da bi proverio broj krvnih celija i funkciju stitne zlezde. U nekim slucajevima, moze Vam preporuciti pregled ociju, radi eventualne upale (uveitis). Analiza krvi radi nalazenja antinuklearnih antitela takodje moze biti uradjena, da bi se utvrdilo da li imate autoimuno oboljenje.

Cilj u lecenju vitiliga je pokusaj da se povrati boja (pigment) koze i poboljsa Vas izgled. Zavisno od tipa terapije, ona moze trajati od 6 do 18 meseci. Izbor terapije se zasniva na tome, koliko belih fleka imate i koliko su rasprostranjene. Svaka osoba razlicito reaguje na tretman, a svaka terapija ne mora delovati kod svakoga.

   

Medicinske terapije

1. Tematska kortikosteroidna terapija - Kortikosteroidi mogu da pomognu da se vrati boja kozi, narocito ako se koriste u ranoj fazi bolesti. Ovi lekovi, koji ukljucuju kortizon, slicni su hormonima, koje proizvode nadbubrezne zlezde. Ovaj tretman je siguran i jednostavan.

2. Tematska Psoralen plus ultraljubicasto A (PUVA) - moze biti opcija ako imate mali broj fleka (na manje od 20% tela). Ova terapija, takodje poznata pod imenom fotohemoterapija, izvodi se pod vestackim UVA svetlom, jednom ili dvaput nedeljno u lekarskoj ordinaciji. Nanosi se tanak sloj psoralena na fleke oko 30 minuta pre izlaganja UVA zracenju. Zatim se koza izlaze zracenju, koje flekama daje roze boju. Zracenje se postepeno moze pojacavati tokom nedelja. Na kraju, roze fleke ce izbledeti i pojavice se normalna boja koze.

3. Oralna psoralenska fotohemoterapija (PUVA) - Moze se primeniti ako imate rasprostranjen vitiligo (vise od 20% tela) ili ako niste reagovali na tematsku PUVA terapiju. Ne preporucuje se deci mladjoj od 10 godina, zbog rizika ostecenja ociju, kao sto je katarakta. Uzima se prepisana doza psoralena oko dva sata pre izlaganja vestackim UVA zracima ili suncu. Opet fleke iz bele boje prelaze u roze. Tretman se obicno vrsi dva do tri puta nedeljno, sa bar jednim danom pauze izmedju.

Kratkotrajni nezeljeni efekti oralne PUVA terapije mogu biti opekotine, mucnina i povracanje, svrab, preteran rast kose i previse repigmentacije ili tamnjenja tretiranih fleka ili normalne okolne koze (hiperpigmentacija). Ako se primenjuje duze vreme, ovaj tip terapije moze povecati rizik od raka koze. Da biste izbegli opekotine i smanjili rizik od raka, treba da izbegavate izlaganje suncu 24 do 48 sati posle svakog tretmana. Nosite naocari za suncanje 18 do 24 sata posle tretmana, da biste izbegli ostecenje ociju, narocito kataraktu.

4. NBUVB terapija - specijalan oblik ultraljubicastog B zracenja, koristi se kao alternativa PUVA terapiji. Ovaj tip terapije moze da se primenjuje do tri puta nedeljno. Proces je olaksan time, sto ne mora da se uzima psoralen pre izlaganja zracenju. Ova terapija moze biti sigurnija alternativa PUVA terapiji na duze vreme. Medjutim, potrebno je jos istrazivanja.

5. Depigmentacija - podrazumeva izbledjivanje ostatka koze, da bi se izjednacila sa belim flekama. Ako imate vitiligo na vise od 50% tela, ovo bi mogla biti najbolja opcija. Tokom ove procedure, lek monobenzon (Benoquin) aplikuje se dva puta dnevno na pigmentisane delove koze, sve dok se ne izjednaci sa depigmentisanim delovima. Izbegavajte direktan kontakt sa kozom drugih osoba bar dva sata posle tretmana.

Glavni nezeljeni efekat depigmentacije je crvenilo i otok (upala) koze. Moze doci do svraba, susenja koze ili preteranog tamnjenja opne koja prekriva beonjacu. Ovo je trajni proces i ne moze se vratiti unazad. Uz to, depigmentisana koza uvek ce biti veoma osetljiva na sunce.

6. Mikropigmentacija - Tetoviranjem se postavlja pigment u kozu specijalnim hirurskim instrumentom. Najbolje je za oblast oko usana, narocito ako imate tamnu kozu. Ali mozda ce biti tesko pogoditi Vasu prirodnu boju koze. Tetoviranje izbledjuje tokom vremena, a kada se koristi na usnama, moze dovesti do pojave plikova, izazvanih herpes simpleks virusom.