Zdravlje:

Anksioznost

Anksioznost

Osecaj nervoze ili zabrinutosti je uobicajen deo svakodnevnog zivota. Svako se uplasi ili se oseca anksioznim s vremena na vreme. Blaga do umerene anksioznosti moze biti efikasno sredstvo koje ce Vam pomoci da fokusirate paznju, energiju i motivaciju. Medjutim, ako je anksioznost preterana, mozete se osecati bespomocnim, zbunjenim i ekstremno zabrinutim, sto prevazilazi proporcije stvarne ozbiljnosti ili verovatnoce dogadjaja koji je izazivac straha. Anksioznost koja postaje neodoljiva i mesa se u svakodnevan zivot nije normalna.

Anksioznost moze izazvati fizicke i emocionalne simptome. Specificna situacija straha moze dovesti do nekih ili svih ovih simptoma za kratko vreme. Kada se situacija smiri, simptomi obicno nestanu.

 

Fizicki simptomi anksioznosti:

- Drhtavica, grcenje ili tresenje
- Osecaj punoce u grlu ili grudima
- Ostanak bez daha ili ubrzano lupanje srca
- Osecanje vrtoglavice
- Znojenje ili osecaj hladnoce, hladno-vlazne ruke
- Prenaglaseni refleksi
- Napetost u misicima, bol ili mucnina (mialgija)
- Zamor
- Problemi sa spavanjem, kao sto je nemogucnost da se zaspi ili da se ostane budan, rano budjenje ili nemiran, nezadovoljavajuci san.

 

Anksioznost utice na deo mozga koji pomaze da se kontrolise kreativan izraz i slozena komunikacija. Ovo jos vise onemogucava Vase kreativno izrazavanje ili efikasno delovanje u vezama.

Emocionalni simptomi anksioznosti:

- Nemir, razdrazljivost ili osecanje kao da ste "na ivici" ili uzbudjeni
- Preterana zabrinutost
- Strah od toga da ce se dogoditi nesto lose, osecaj predstojece propasti
- Nemogucnost koncentracije, "praznine"
- Konstantno osecanje tuge.

Anksiozni poremecaji

Pojavice se kada osoba ima i fizicke i emocionalne simptome. Ovi poremecaji imaju uticaj na personalne veze sa drugima i na dnevne aktivnosti. Kod zena su duplo vece sanse da imaju probleme sa anksioznim poremecajima.

Mnogi ljudi, ukljucujuci i decu i tinejdzere, razviju ove poremecaje u kojima se mnogi od ovih simptoma pojavljuju kada nema uzroka koji se moze identifikovati. Mnogi sa ovim poremecajima kazu da su osecali nervozu i anksioznost celog zivota. Ovaj problem moze da se pojavi u bilo kom starosnom dobu. Kod deteta, ciji, najmanje jedan roditelj ima dijagnozu depresije, duplo su vece sanse za anksiozni poremecaj, nego kod dece ciji roditelji nemaju depresiju.

 

Uopsteni anksiozni problemi cesto se javljaju sa drugim problemima, kao sto su depresija, zloupotreba supstanci, opsesivno-kompulzivni poremecaj, ili poremecaj post-traumatskog stresa. Anksiozni poremecaj takodje moze biti izazvan fizickim problemima, kao sto su oboljenje srca ili pluca. Pre nego sto se dijagnostikuje ovaj poremecaj, mogu biti neophodni lekarski pregledi.

Napadi panike

Javljaju se kad osoba ima duge periode intenzivnog straha i anksioznosti, kada za njih nema jasnog razloga ili opasnosti. Ovi simptomi pojavljuju se naglo i bez upozorenja. Napadi panike su poremecaj koji je povezan sa anksioznoscu. Mogu se nekad javiti i kod inace normalnih, zdravih osoba i obicno traju nekoliko minuta.

Fizicki simptomi koji se mogu javiti tokom napada panike su: osecaj davljenja ili gusenja, bol u grudima, mucnina, drhtanje, znojenje, lupanje srca i osecaj vrtoglavice ili nesvestice. Nekada su ovi simptomi tako intenzivni, da se osoba koja ih dobije uplasi da ce doziveti srcani napad. Mnogi od ovih simptoma mogu se pojaviti sa drugim bolestima, kao sto je hipertireodizam, oboljenje koronarne arterije ili oboljenje hronicne opstrukcije pluca. Kompletan medicinski pregled mozda ce biti neophodan pre nego sto se ustanovi postojanje anksioznog poremecaja.

 

Fobije

Fobije su iracionalni, nedobrovoljni strahovi od specificnih mesta, objekata, aktivnosti ili situacija. Mnogi ljudi se nose sa fobijama tako sto izbegavaju situaciju ili objekat koji kod njih izaziva paniku. Fobije su uobicajen problem povezan sa anksioznoscu.

Fobijski poremecaj javlja se kada ponasanje izbegavanja postane tako ekstremno, da utice na Vasu sposobnost da izvrsavate dnevne aktivnosti. Postoje tri osnovna tipa fobijskih poremecaja:

- Strah od toga da budete sami na javnom mestu, gde pomoc mozda nije dostupna ili je beg nemoguc (agorafobija)
- Strah od situacije gde bi pojedinac mogao biti izlozen kritikovanju drugih (drustvena fobija)
- Strah od specificnih stvari (specificna fobija).