Univerzalna formula kojom se legitimisala logika kapitala kao operacionalna i zapravo jedina validna da je "pohlepa OK", koju je lakonski artikulisao Gordon Geko u filmu "Vol strit", bila je simbolička matrica na kojoj se profilisao savremeni svet. U tom potpuno ogoljenom devastiranju svih vrednosti, izvan njihove instrumentalizacije u procesu (tržišne) razmene, u ime jedne čiste apstrakcije kojoj je ime globalni kapital, liberalna ekonomija dobila je svoje turbo ospoljenje.


I sada, pošto je ta činjenica koju je svojevremeno detektovao i opisao genijalni Karl Marks, inače odbačen i osporavan najpre od suštih diletanata a potom i od sve brojnijih jurišnika novog svetskog poretka, postala jedna od centralnih tema svih svetskih medija, čini se da se savremena javnost fokusira samo oko jedne brige. Naime, podrazumevajuća lakoća, čak neka vrsta nehajne saglasnosti sa kojom se prihvata budući ekonomski kolaps nerazvijenih, siromašnih ili zaduženih zemalja, i koji se interpretira kao neka vrsta kolateralne štete u okviru vladajućeg neo-feudalnog poretka, u direktnoj je nesrazmeri sa enormnom brigom koja se poklanja finansijskoj krizi bogatih.

Nastavak >>

Nadovezujući se na priču iz prethodna dva broja GM-a o islamskoj poslovnoj etici, odnosno načelima poslovnih transakcija zasnovanim na Kuranu, ovog puta biće reči o islamskom bankarstvu, kao specifičnom obliku bankarstva koje pokušava da izbegne zabranu plaćanja i primanja kamate, koju propisuje islam, poslujući na bazi podele profita ili pomoću drugih dozvoljenih oblika. Iako bi bilo logično priču početi definisanjem fenomena o kojem je reč, tačno a koncizno definisanje islamskog finansijskog i bankarskog sistema jednostavno nije moguće. Postojeće definicije poput onih najužih (beskamatno bankarstvo), do najširih (finansijske operacije koje vrše muslimani), ne oslikavaju specifičnosti ovakvog poslovanja. Uspostavljanje kriterijuma poput: pripadanje Internacionalnoj asocijaciji islamskih banaka (International Association of Islamic Banks - IAIB), vlasništvo muslimana, upravljanje od strane šerijatske komisije… i dalje ostavlja izuzetke koji se ne mogu pod njih podvesti. Čak i kriterijum samoidentifikacije (islamska je ona koja se sama tako deklariše) izostavlja npr. Turkish Finance House ili saudijsku Al Rajhi banku i investicionu kompaniju. Iako ni jedna definicija nije potpuna, kao korisna šire je prihvaćena ona koja kaže da su islamske finansijske institucije „one čiji su ciljevi i operacije zasnovani na principima Kurana, na osnovu čega se mogu i odvojiti od konvencionalnih finansijskih institucija koje nemaju ovakve preokupacije“. Nakon svega, čini se da bi boljem razumevanju islamskih finansija (koje obuhvataju ne samo bankarstvo, već i zajedničke fondove, osiguravajuća društva i druge nebankarske institucije) sigurno više pomoglo izlaganje osnovnih principa njihovog poslovanja nego pokušaj preciznog definisanja, pa ovaj tekst predstavlja upravo takav pokušaj.

Nastavak >>

Gradnja sopstvenog stila podrazumeva jedan iskren razgovor bez sentimentalnosti koji svako od vas mora obaviti sa samim sobom. Svako od nas, uostalom, ima nekoliko delova ličnosti kojima komunicira sa okolinom ili ih od iste krije. Možda ste nesvesno izabrali da sa svetom komunicirate onim delom ličnosti koji odgovara svima, osim vama… možda je ovo pravi trenutak i mesto da začeprkate po sebi. Probajte tehniku kojom se koriste glumci – i oni se prilikom građenja uloge koju igraju spremaju tako što u sebi pronalaze delove i osobine koji datom liku najviše odgovaraju. Ali nemojte da se preigrate – histrioni mogu i pomalo da “lažu”, ipak je osoba koju igraju ograničena vremenom – živi dok traje predstava ili scena koju snimaju. Za razliku od njih, vaš “lik” mora biti integralni deo vas samih; onaj deo koji iz nekog razloga niste prigrlili do kraja. Obično se u nekom trenutku u životu, zbog želje da nas prihvate i vole, opredeljujemo za “najmekšu” ili “najtvrđu” verziju sebe. Ovo je pravi trenutak da se obratite onom drugom delu vaše ličnosti.

Nastavak >>

Aksiom prvi – Svi osnivači doživljavaju sopstvene kompanije kao svoju decu. Aksiom drugi – Sva deca liče na svoje roditelje. I na osnovu ova dva aksioma sledi logičan zaključak - sve kompanije liče na svoje osnivače! Do istog zaključka možemo doći i pozivajući se na jednu urbanu legendu. Ona kaže da kada dete mnogo liči na svog oca to je zato što muški roditelj toliko voli sebe da i tokom čina začeća svog potomka vrhunac dostiže misleći na sebe. Pošto organizacije nastaju u ljubavi osnivača prema osobi koju oni najviše vole - samom sebi - sasvim je logično da će i njihovo “čedo” ličiti na njih. Ako su oni takvi kakvi i jesu, nagli, spremni da preuzmu rizik, nemilosrdni prema sebi, pa i prema i drugima... i njihovo “čedo” biće takvo. Ako su, pak, oprezni, “tri puta mere jednom seku”, tad će i njihovo “čedo” sporije napredovati. (Ovo čak važi i za “čeda” sa pedigreom, koja dolaze iz državnih, da ne kažem javnih, kuća, koja su isto nalik roditelju-osnivaču, odnosno državi, pa gde je u državi veća korupcija i oni će biti korumpiraniji, a gde je korupcija manja i oni će biti manje pohlepni. Sem u zemlji Utopiji. Ali to je neka druga priča. Ako je, uopšte, za ozbiljnu priču). Ovako ili onako, tek “čedo” raste i približava se godinama kada se mora otisnuti u svet bez osnivača...

Svojevremeno smo pisali o znacima raspoznavanja patologije organizacione kulture, gde smo identifikovali prvih deset od ukupno dvadeset „virusa“ koji uništavaju imunitet zdravih organizacija. Ovom prilikom evo narednih deset... Iako može da izgleda čudno, ali organizaciona kultura ima ogroman uticaj na postavljanje organizacione strukture koja opet, sa svoje strane, povratno deluje na organizacionu kulturu. Praksa je pokazala da u najvećem broju slučajeva konačan izbor organizacione strukture i njeno poštovanje ili nepoštovanje zavisi od dominantnog sistema vrednosti ljudi koji o tome odlučuju. Da se podsetimo – sistem vrednosti i uverenja ljudi čine glavne osnove organizacione kulture. Tu se krug zatvara, ali šta se dešava ako struktura organizacije nije adekvatna?

Loše postavljena organizacija stvara "strukturni artritis". Defektna organizaciona struktura neprekidno podriva izvršavanje zadataka i postizanje ciljeva. Granice odeljenja koje ne prate prirodne procese ili tokove rada, protivrečne nadležnosti, ovlašćenja i odgovornosti, suprotstavljeni zadaci, kao i neprirodne podele ključnih operacija nameću velike troškove komuniciranja, koče saradnju i pobuđuju neproduktivno međusobno takmičenje. Ukratko, stvara se nepogodan ambijent koji uništava organizacionu efikasnost i koji sve više počinje da koči i organizacionu efektivnost.

Poslednjih meseci jedna od veoma aktuelnih tema je imenovanje ili izbor novih generalnih direktora - u javnim preduzećima republičkog i lokalnog nivoa. Manje ili više stidljivo, tek počeli su da se pominju konkursi za izbor prvih ljudi nekih od javnih preduzeća Srbije, ali i pored iskazane dobre (političke) volje, od ideje do realizacije dugačak je put. Tako se i pred republičke i lokalne uprave (samouprave), ministarstva, sekretarijate, upravne odbore... postavio problem kako doći do najstručnijih ljudi ili barem kako definisati uslove konkursa da bi se zaista došlo do najboljih rešenja. Naravno, da bi se izabrali najstručniji i najbolji, potrebno je da i oni koji ih traže (biraju) budu dovoljno kompetentni za takav posao. Ukoliko se ne osećaju takvima (samokritični ljudi, kakvih je danas sve manje), rešenje je da se za izbor čelnika javnih preduzeća angažuju stručne, profesionalne firme koje se bave ljudskim resursima (HR) i čuvenim "head-huntingom" (HH), tj. firme koje su već dovoljno iskusne da pronađu i prepoznaju prave ljude za prava mesta. Pošto nama nije cilj da elaboriramo koji su to stručni ljudi koji treba da izaberu stručne menadžere, posvetićemo se glavnoj temi - koja su to sve znanja potrebna današnjim menadžerima i šta to sve treba zahtevati od budućih generalnih direktora (GM - General Manager), lidera koji će zatim na optimalan način upravljati velikim sistemima kakvi obično i jesu sistemi u domenu rada javnih preduzeća.

Čini se da danas kad god nisu u prilici da razaznaju razliku u kvalitetu i usluzi korisnici se opredeljuju u odnosu na cenu, ali ne po onom nekadašnjem pravilu koje je pripisivano Englezima – „nisam toliko bogat da kupujem jeftino!“ Naprotiv. Trgovci to znaju i neprekidno se uključuju u trku cena. Margine su sve niže, kao i plate prodavaca. Proizvođači se, opet, dovijaju na svoj način i za istu cenu nude proizvode u sve manjim pakovanjima. Prateći domaću štampu isti trend prepoznajemo i kod nas. Očigledno je da se svi trude da nađu neku soluciju za kupce kojima je samo cena bitna. Srećom, u svetu već postoje rešenja i za ovu pojavu, a ovaj tekst se zasniva na razmišljanjima dr Dejvida Bošarta, koji će biti gost predavač na regionalnoj konferenciji „400 direktora prodaje“ 20. novembra u Beogradu.

U novom poretku stvari i sistemu vrednosti posvećenost kompaniji se podrazumeva, pa se najveći deo života i vremena provodi na poslu. Bez razlike da li je neko zaposlen u domaćoj, stranoj, privatnoj, akcionarskoj ili javnoj kompaniji, svi su prinuđeni da završavaju poslove u predviđenim rokovima. Zato zaposleni mnogo rade, a kupovinu ostavljaju za vikend. Oni predstavljaju novu kategoriju potrošača, koji vikendom pune šoping molove. Tamo se viđaju sa prijateljima, izlaze sa porodicom i – kupuju. Takvim potrošačima treba da se prilagođavaju i brendovi.

Danas se kupovina poistovećuje sa strukturiranjem slobodnog vremena. Posle naporne nedelje, umoran potrošač traži izlaz i relaksaciju u brzim i kratkim zadovoljstvima koje mu pruža vikend. To su upravo simboli vrednosti koje dolaze sa Zapada - ''instant&fast''. On istovremeno mora da bude i praktičan i uskladi viđenje sa prijateljima (socijalizacija), provođenje vremena sa porodicom, pronalaženje načina za opuštanje, pribavljanje sebi simbola vrednosti i prestiža (šta god to značilo u našem društvu), odnosno brendova. „Zajednički sadržalac“ za sve prethodne aktivnosti su upravo šoping molovi, gde se na jednom mestu mogu dobiti potrebne doze emotivnih vrednosti, relaksacije i osećaja društvene pripadnosti. Ljudi se dogovaraju da popiju piće, da se vide sa prijateljima, istovremeno deca se zabave u igraonicama, u firmiranim prodavnicama uvek je nešto na sniženju... Na taj način se zaokružuje sistem vrednosti i protoka vremena. Naravno i novca.